Inženjer informatike iz Bijeljine ostvario je svoj san. U Americi je usavršio zanat, a danas je ekspert ali u drugoj oblasti. Stefan Jošilo je zamijenio kompjuter i programiranje kuvarskom kapom i pregačom I posatao kuvar je svjetskog ranga.
Ovo meso je za gulaš. Ali ne bilo kakav.
Njega sprema Stefan koji se školovao za jedan od modernih i najplaćenijih poslova. Ali slijedio je ljubav pa mu je kulinarstvo vrlo brzo ušlo pod kožu. Krao je zanat, učio. Trudio se i postao ekspert u kuhinji. Ovaj tridesetogodišnji mladić računarske kodove uspješno mijenja za recepte slasnih jela, a sve je počelo u dalekom Masačustesu.
“Ja sam tamo bio ukupno otprilike dvije godine po pet mejseci. Radio sam u kinesko-američkom restoranu i klasičnom američkom pabu. Onda sam se vratio ovdje, odlučio da završim fakultet ali sam ostao pri tome da se bavim kuhinjom. Smatram da čovjek treba da radi ono što voli, a ja više volim kuhinju nego programiranje pa sam odlučio da krenem tim putem”, objašnjava Stefan.
Za dobru kuhinju potrebni su dobri uslovi, podrška i saradnja sa pouzdanim, kreativnim kolegama sa iskustvom. A Stefanu su, kako kaže, nakon prvobitnog šoka, porodica i prijatelji bili najveća podrška u radu koji je kod nas deficitaran.
“Narod ne odlučuje time da se bavi jer ima poteškoća, rad pod pritiskom, rad vikendom i za sve praznike. Zato ljudi odlučuju da se ne bave tim poslom”, kaže Stefan.
Dok mnoge Stefanove kolege odlaze u inostranstvo privučeni većim primanjima, oni koji izgrade ime i reputaciju na domaćem tržištu, kaže ovaj mladić, mogu ostvariti uspješnu karijeru i obezbijediti kvalitetan život.
“Nisam otišao zato što se ovdje može dobro živjeti sa tim poslom, a kod kuće je najljepše. Jednostavno želim da ostanem ovdje u BiH u Bijeljini i to je glavni razlog”, odlučan je Stefan.
Probao je jela iz skoro svih dijelova svijeta. Fascinira ga, kaže kineska kuhinja. Boravak u Americi donio mu je dragocjeno iskustvo u potpuno drugačijem gastronomskom okruženju. Dok su za američku kuhinju karakteristične velike porcije i brza priprema, na našim prostorima i dalje dominiraju tradicionalni recepti i domaći ukusi.
“Ovdje su dosta kvalitetnije namirnice, dosta kvalitetnije se obrađuje, dok je tamo dosta nekvalitetnije, zaleđeno. Mi gledamo da bude prirodno domaće, trudimo se od domaćeg povrća, mesa, jaja”,navodi Stefan.
Stefan kaže da je domaća hrana dosta zapostavljena i da se tome treba posebno posvetiti, što on i radi i prenosi svojim kolegama.
“Npr. kupus iz Semberije možemo više korisiti, više ga probiti u Evropu. Imamo sir zarac na Majevici, rogatički krompir, jako dobre sireve. Imamo dosta dobre i kvalitetne domaće hrane i treba se bazirati na to”, smatra Stefan.
Stefan kaže da svaki kuvar ima svoje male tajne koje nerado odaje. Odaje da uživa u eksperimentisanju i novim receptima. Uživa u perfekcionističkom serviranju hrane, ali je ipak najvažni začin njegovim specijalitetima sama ljubav prema kuvanju.
RTV BN
