Program reformi, koji BiH treba da dostavi EU, mora iskazati dovoljan stepen ambicije, sa reformama u prilog ekonomskom rastu i daljem usklađivanju s pravilima i standardima EU, rečeno je “Nezavisnim” u Delegaciji EU u Sarajevu.
Kako su nam pojasnili, reforme moraju biti u oblastima kao što su zelena i digitalna tranzicija, razvoj privatnog sektora i poslovnog okruženja, razvoj ljudskog kapitala te temeljna pitanja i vladavina prava.
“Komisija je vodila razgovore s domaćim vlastima tokom 2024. i 2025. godine, i prema našem shvatanju, razmatrana pitanja, kao i gorenavedena prioritetna područja reformi, obuhvaćena su Nacrtom programa reformi, koji su pripremile vlasti u BiH”, pojasnili su nam oni.
Napomenuli su da BiH još nije dostavila svoj program reformi Evropskoj komisiji, što je čini jedinom zemljom u regionu koja to još nije učinila.
“Nakon dostavljanja, Komisija će provesti ocjenu dokumenta, a nakon usaglašavanja s Komisijom, isti se dostavlja državama članicama EU na mišljenje i informaciju Evropskom parlamentu”, naglasili su nam oni.
Podsjetili su ono što su mediji već ranije izvijestili, da je Evropska komisija bila primorana donijeti odluku o umanjenju indikativnih izdvajanja predviđenih za BiH u iznosu od deset odsto u okviru Plana rasta za zapadni Balkan.
“Zemlja sada ispunjava uslove za prijem do 976,6 miliona evra umjesto 1,085 milijardi evra. Komisija je takođe obavijestila BiH da će biti prisiljena uvesti dodatno umanjenje od deset odsto ako konsolidovana, konačna verzija programa reformi ne bude dostavljena do 30. septembra 2025. godine. Stoga pozivamo domaće vlasti da finalizuju interne diskusije o nacrtu teksta i dostave svoj konačni program reformi bez daljih odlaganja, u korist svih građana”, istakli su u Odjeljenju za komunikacije.
Program reformi oboren je na Savjetu ministara BiH nakon što srpski ministri nisu htjeli da glasaju za njega jer je Slovenija uvela sankcije Miloradu Dodiku.
Sankcije podrazumijevaju zabranu ulaska u Sloveniju, a uvedene su, kako je objašnjeno, radi nepoštovanja odluka institucija BiH. Koliko je situacija u BiH komplikovana, svjedoči i činjenica da je Dodik osuđen zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita, kojeg Republika Srpska ne priznaje i smatra da nije imenovan na propisan način u Savjetu bezbjednosti UN.
Kako saznaju “Nezavisne” od diplomatskih izvora, dio predstavnika EU smatra da presuda Dodiku ne znači da se treba distancirati od SNSD-a i da je najpragmatičnije da nastavi postojeća koalicija s novim odnosom prema evropskim obavezama.
Dodatno se situacija zakomplikovala činjenicom da su se i SAD aktivnije angažovale u BiH, i čini se da će i iz Vašingtona stići određeni politički impulsi, o čemu smo nedavno pisali.
Iako su Evropa i Amerika usaglasile svoje bezbjednosne poteze u Evropi, ipak se, po svemu sudeći, njihova politika neće poklapati jer Amerika, kako saznajemo, nema interes da promoviše evropske integracije BiH, iako, principijelno, nisu protiv bh. puta u EU.
