„Na osnovu člana 3 Ustava Republike Srpske i člana 3, stav 1 Ustava Bih, energetika je u nadležnosti entiteta. Svaka izmjena, promjena zakona u ovoj oblasti, na određen nači predstavlja prenos nadležnosti…”, kazao je prof. dr na banjalučkom Elektrotehničkom fakultetu Branko Blanuša.
Krajem septembra Savjet ministara BiH usvojio je reformsku agendu, dokument koji je bio uslov za pristupanje fondovima EU iz Plana rasta za zapadni Balkan Evropske unije. U agendi je predloženo niz reformi među kojima i ona o regulatoru električne energije, koji je trenutno na nivou entiteta. Nadležni su, kao i agenda vrlo nejasni, pa se postavlja pitanje da li se zahtijeva da se formira jedan regulator na nivou BiH, što bi onda značilo da se radi o prenosu nadležnosti.
Stručnjaci elektro-energetskog sektora postavljaju pitanje da li bi Republičcki regulator za energetiku mogao skliznuti pod okrilje BiH. Zvaničnici, očekivano, o ovoj temi ne daju jasne odgovore. SNSD-ov ministar Staša Košarac, pominje samo segment koji se odnosi na ekološke uslove.
„Jedan od koraka jeste usvajanje Zakona o regulatoru električne energije, on je bio na Domu naroda Parpalmentarne skupštine BiH. On znači da ukoliko usvojimo taj zakon, usvojimo mapu puta ITS, da će Bosna i Hercegovina biti izuzeta, kada je u pitanju CBAM. Znači već radimo na realizaciji određenih koraka“, rekao je nedavno Košarac.
Zanimljivo je da na sjednici Savjeta ministara, koja je održana 25. septembra, reformska agenda nije usvojena, a razlozi su bili oduzimanje nadležnosti Srpskoj, kako za BHT, pojašnjava SNSD-ov poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Milorad Kojić.
„Usvajanje plana rasta nije apsolutno sporno, ako nije na štetu ustavnog poretka Republike Srpske. U svakoj situaciji, u kojoj oni pokušavaju da kroz određene zakonske akte, kroz reformsku agendu, da oduzmu dio nadležnosti Republici Srpskoj, mi to nećemo dozvoliti…”, kazao je Kojić.
Samo dan nakon toga ministri SNSD-a zajedno sa HDZ-om i Trojkom ussvajaju reformsku agendu, a ministar Košarac objašnjava tako je narednio, kako on kaže, predsjendik Republike Srpske Milorad Dodik.
Pitali smo delegata u Domu naroda Nenada Vukovića (PDP) da li se radi o prenosu nadležnosti regulatora Republike Srpske na BiH, na šta je rekao da se ne može tvrditi da se radi o tome.
“Zatraženo je da se zakon usvoji po hitnom postupku, na šta delegati nisu pristali pa će zakon u toku oktobra da bude razmatran po skraćenom postupku. Zakonom je predviđeno da se osnuje berza električne energije sa sjedištem u Mostaru.Ako se usvoji ovaj zakon, berza će biti samo na nivou BiH, neće biti dvije berze…”,kazao je Vuković.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta Branko Blanuša objašnjava da je energetika u nadležnosti entiteta. Po njegovom mišljenju, o ovom zakonu, trebalo je da Narodna skupština Republike Srpske zauzme jasan stav, a potrebno je bilo, kaže, uključiti i stručne ljude iz energetskog i pravnog sektora.
„Na osnovu člana 3 Ustava Republike Srpske i člana 3, stav 1 Ustava Bih, energetika je u nadležnosti entiteta. Svaka izmjena, promjena zakona u ovoj oblasti, na određen nači predstavlja prenos nadležnosti. Naravno sad tu s jedne strane imamo sigurno prenos nadležnosti, a s druge strane već odavno potpisane neke obaveze prema evropskoj energetskoj zajednici i još ranije u sporazumu o pridruživanju Evropskoj uniji. Ovde se ustvari vidi kako radi ova vlast, umjesto da te stvari koje su aktuelne i o kojima se već dugo razgovara, da tu imamo jedan ozbiljan sistemski pristup,kod nas se tu radi ono po principu, ne od danas do sutra, nego od danas za juče“,rekao je Blanuša.
Košarca od svega ovoga najviše brine isplata sredstava obečanih planom rasta. On je izrazio sumnju u transparentnost i efikasnost Plana rasta, ističući da reformska agenda ne garantuje automatski pristup sredstvima i nema jasnih mehanizama isplate.
