Evropska unija će od 1. januara naredne godine početi naplaćivati karbon-taksu (CBAM) na proizvode koje uvozi na svoje tržište. Bosna i Hercegovina skoro 70 odsto spoljnotrgovinske saradnje ima sa zemljama EU, što će predstavljati veliki problem za domaću ekonomiju.
Najviše će biti pogođen sektor izvoza električne energije koja je i proizvod koji najviše izvozimo.
Podsjećamo, od januara 2026. godine uvoznici robe u EU će biti u obavezi da podnose CBAM deklaracije svake godine (do 31. maja) za prethodnu godinu u kojoj se iskazuje količina emisije gasova staklene bašte i količina uvezene robe u EU.
Uz navedenu deklaraciju obavezno je kupiti i određenu količinu CBAM sertifikata, pri čemu jedan sertifikat odgovara jednoj toni CO2 emisija koje se nalaze u robi.
Edin Duraković, ministar privrede u Vladi Tuzlanskog kantona, rekao je prije nekoliko dana da bi ovo moglo biti pogubno za mala i srednja preduzeća.
“Pa mi se toga i bojimo da neće 1.1. mnogi izvozno orijentisani privredni subjekti doći u situaciju da zatvore svoju proizvodnju s obzirom na to da činom plaćanja te karbon-takse oni uopšte neće biti konkurentni sa evropskim proizvođačima”, naveo je Duraković.
Na prezentaciji Okvirnog plana energetske tranzicije za mala i srednja preduzeća koja je održana ranije u Tuzli konstatovano je da BiH u procesu energetske tranzicije kasni najmanje pet godina.
Zdravko Marinković, potpredsjednik Spoljnotrgovinske komore BiH, kazao je da najveći izazov u ovoj godini jeste rješavanje pitanja dekarbonizacije privrede.
“U BiH će biti najpogođeniji čelik, cement, električna energija, koja ima poseban uticaj na sve ostale grane privrede. Ukoliko BiH ne uđe u taj sistem, onda će domaće elektroprivrede prilikom izvoza električne energije biti u obavezi da plaćaju taksu, a tada će se postaviti osnovano pitanje – gdje se ta taksa plaća. Ako se bude plaćala u EU, onda bih to nazvao dosipanjem vode u more. Budući da svakako treba da je plaćamo, onda je logično i najbolje da se plaća u BiH, da se iz tih sredstava stimuliše prelazak drugih ili tih industrija na energetski efikasnije”, rekao je Marinković.
Iz Spoljnotrgovinske komore BiH su rekli da je za intenziviranje procesa dekarbonizacije neophodno da donosioci odluka ubrzaju aktivnosti iz svojih nadležnosti kako bi institucionalni aparat bio u mogućnosti da isprati potrebe privatnog sektora, budući da privatni sektor prednjači u procesu dekorbonizacije svojih poslovnih procesa.
“Kompanije u BiH se trenutno većinom oslanjaju na vlastite kapacitete, kako ljudske, tako i finansijske, ali kako bi se obezbijedilo da kompanije budu dio održivog ‘zelenog lanca’ dobavljača i proizvodnje potrebno je da i institucije u BiH ubrzaju donošenje adekvatnih zakonskih i podzakonskih akata”, naveli su iz STK BiH.
Stručnjak za energetiku iz Sarajeva Almir Bečarević kaže za “Nezavisne novine” da ćemo vjerovatno plaćati karbon takse jer se ništa ne radi po ovom pitanju.
“Ono što je najinteresantnije jeste to da i vlast sama konstatuje da ne radi ništa. Kasnimo sigurno u ovom procesu od tri do pet godina. Mnogo ranije je trebalo razmišljati o ovome. Edukacija i sve ono što je trebalo pomoći našim firmama nije realizovano. Jedina nada je to što je BiH predložila Energetskoj zajednici da se primjena karbon-takse odloži, ali sve su prilike da se taj zahtjev neće ispuniti. Čekamo sada 1.1. da vidimo šta će se desiti. Takođe, nisu zakonski i podzakonski akti doneseni. To nije samo zakon, treba biti i provedba tih zakona. Malo je vremena, na pragu smo februara, ostalo je još 11 mjeseci. Ovo može biti još jedan udar u smislu da finalni proizvodi koji idu iz ove zemlje budu skuplji baš zbog te takse”, naglasio je Bečarević.
Izvor: Nezavisne novine
Foto: Pixabay
