Kina je u ponedeljak saopštila da je njen trgovinski suficit dostigao skoro trilion dolara prošle godine, pošto je njen izvoz preplavio svet, dok su sopstveni biznisi i domaćinstva zemlje oprezno trošili na uvoz.
Kada se prilagodi inflaciji, kineski trgovinski suficit u prošloj godini daleko je premašio bilo koji u svetu u prošlom veku, čak i izvoznih moćnika poput Nemačke, Japana ili Sjedinjenih Država. Kineske fabrike dominiraju globalnom proizvodnjom u obimu kakav nije videla nijedna zemlja od Sjedinjenih Država od Drugog svetskog rata, piše Njujork tajms (NIT).
Odliv robe iz kineskih fabrika izazvao je kritike sa rastuće liste kineskih trgovinskih partnera. Industrijalizovane zemlje i zemlje u razvoju uvele su carine, pokušavajući da uspore kinesku plimu. U mnogim slučajevima, Kina je uzvratila naturom, približavajući svet trgovinskom ratu koji bi mogao dodatno destabilizovati globalnu ekonomiju.
Novoizabrani predsednik Donald Tramp, koji će stupiti na dužnost sledeće nedelje, zapretio je eskalacijom ionako agresivne trgovinske politike SAD usmerene na Kinu.
U ponedeljak je kineska Generalna carinska uprava saopštila da je ta zemlja prošle godine izvezla robe i usluge u vrednosti od 3,58 biliona dolara, dok je uvezla 2,59 biliona dolara. Dobijeni suficit od 990 milijardi dolara oborio je prethodni rekord Kine, koji je iznosio 838 milijardi dolara u 2022.
Snažan izvoz u decembru podstakao je Kinu na novi rekordni jednomesečni suficit od 104,8 milijardi dolara.
Dok je Kina imala deficit u nafti i drugim prirodnim resursima, njen trgovinski suficit u industrijskim proizvodima predstavljao je 10 odsto kineske ekonomije. Poređenja radi, oslanjanje SAD na trgovinske viškove u industrijskim proizvodima dostiglo je vrhunac na 6 procenata američke proizvodnje na početku Prvog svetskog rata, kada su fabrike u Evropi uglavnom prestale da izvoze i prešle na ratnu proizvodnju.
Mnoge zemlje traže trgovinske viškove u industrijskim proizvodima jer fabrike otvaraju radna mesta i važne su za nacionalnu bezbednost. Trgovinski suficit je iznos za koji izvoz premašuje uvoz.
Kineski izvoz svega, od automobila do solarnih panela, bio je ekonomska bonanca za zemlju. Izvoz je stvorio milione radnih mesta ne samo za fabričke radnike, čije su se plate prilagođene inflaciji udvostručile u protekloj deceniji, već i za visoko plaćene inženjere, dizajnere i naučnike.
Istovremeno, kineski uvoz industrijskih proizvoda naglo je usporio. Zemlja je težila ka nacionalnoj samopouzdanosti u poslednje dve decenije, posebno kroz svoju politiku „Made in China 2025“, za koju je Peking obećao 300 milijardi dolara za promovisanje napredne proizvodnje.
Kina je od uvoza automobila postala najveći svetski izvoznik automobila, pretekavši Japan, Južnu Koreju, Meksiko i Nemačku. Kineska državna kompanija počela je da proizvodi komercijalne avione sa jednim prolazom u pokušaju da jednog dana zameni Erbas i Boing. Kineske kompanije proizvode skoro sve svetske solarne panele.
Izvor: Blic/CNBC
Foto: Shutterstock/ IM_VISUALS, Shutterstock / patrice6000 / Ringier
