Brisel je kroz Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) jasno stavio do znanja da želi bezbedan, održiv i evropski kontrolisan lanac snabdevanja sirovinama za baterije električnih vozila i čuvanje zelene energije
Dok svet traga za sirovinama koje pokreću električna vozila i omogućavaju skladištenje obnovljive energije, Evropa polako menja svoju rudarsku mapu. Litijum, ključni element za zelenu tranziciju, podstiče otvaranje rudnika i u regionima sa bogatom rudarskom tradicijom, ali i u oblastima gde rudarstvo ranije nije postojalo.
U Portugaliji, u severnoj oblasti Barozo, poznatoj po pčelarstvu i tradicionalnoj poljoprivredi, britanska kompanija „Savana Risorsiz” razvija projekat Barozo sa četiri otvorena kopa. Projekat je uspešno prošao studiju procene uticaja na životnu sredinu (EIA), iako područje planirane eksploatacije zahvata i deo zaštićene evropske mreže biodiverziteta „Natura 2000”.
To pokazuje da savremeno rudarstvo može da se odvija uz minimalni uticaj na životnu sredinu. Malo južnije se razvija još jedan portugalski rudnik litijuma sa liste strateških projekata EU – Romano Mine u opštini Montalegre, kojem je takođe odobrena studija procene uticaja na životnu sredinu.
Brisel je kroz Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) jasno stavio do znanja da želi bezbedan, održiv i evropski kontrolisan lanac snabdevanja sirovinama za baterije električnih vozila i čuvanje zelene energije. Na listi strateških projekata je 47 inicijativa u 13 zemalja članica, uključujući Belgiju, Francusku, Nemačku, Švedsku, Portugaliju, Španiju, Finsku i druge. Cilj je manja zavisnost od uvoza i jačanje sopstvene industrije u eri zelene i digitalne tranzicije.
Finska je zemlja bogate rudarske tradicije i poznata je po održivom upravljanju prirodnim resursima. Keliber je novi projekat iskopavanja i prerade litijuma koji razvija južnoafrički rudarski gigant Sibanje Stilvoter. Reč je o novom grinfild projektu sa otvorenim i podzemnim kopovima. Litijumski koncentrat će se prerađivati u litijum-hidroksid u rafineriji u Kokoli. Početak proizvodnje je planiran za 2026. godinu i to će verovatno biti prvi litijum iz evropske rude potpuno proizveden na evropskom tlu.
Istovremeno, Francuska, zemlja sa bogatom industrijskom tradicijom, revitalizuje svoja rudarska područja kroz nove strateške litijumske projekte. Najveći među njima je projekat „Emili” kompanije „Imeris” u centralnoj Francuskoj, na lokaciji gde su se nekada vadili drugi minerali. Projekat „Emili”sada je prepoznat kao nacionalno važan i strateški prioritet EU, a planirano je da obezbedi sirovinu za baterije za čak 700.000 električnih vozila godišnje. Osim Emili, koji je klasičan rudnik, Francuska razvija još četiri strateška litijumska projekta prerade, reciklaže i eksploatacije iz geotermalnih izvora.
U Španiji se razvijaju dva strateška rudnika litijuma. Projekat „Las Navas” u napuštenom rudniku u oblasti Kanaveral predviđa eksploataciju i preradu litijuma 30 godina. Drugi je Mina Doade u oblasti Doade-Beariz, gde se planira izgradnja podzemnog rudnika i postrojenja za preradu rude. Procenjuje se na jugu Španije „leži” čak 13 odsto ukupnih evropskih rezervi litijuma.
Ovi primeri pokazuju novu realnost – evropsko rudarstvo se širi i van tradicionalnih rudarskih oblasti, uz pažljivo planiranje i ocenu uticaja na životnu sredinu. Iako su lokalne zajednice često zabrinute za očuvanje prirode i tradicionalnog načina života, vlasti ističu da je moguće pronaći balans između zaštite eko-sistema i razvoja strateških resursa. Rudnici donose nova radna mesta u povezanim sektorima, a kada su u pitanju kritične sirovine one privlače i brojne dodatne investicije u širem lancu vrednosti e-mobilnosti, od proizvodnje baterija do električnih vozila, čime postaju pokretač industrijskog razvoja, tehnoloških inovacija i dugoročne ekonomske stabilnosti.
