Dobit mikrokreditnih organizacija u Srpskoj u prvom polugodištu ove godine iznosila je 21 milion maraka, što je za 17 miliona manje nego lani, ali ekonomisti naglašavaju da sektor ostaje stabilan zahvaljujući rastu kredita i zdravom portfelju.
Prema najnovijem izvještaju Agencije za bankarstvo Republike Srpske, polugodišnji profit manji je u odnosu na isti period prošle godine, prije svega zbog izostale jednokratne zarade od prodaje akcija emitenata.
Međutim, mikrokreditni sektor u Srpskoj nastavlja trend rasta, jer je ukupna bruto aktiva na polugodištu dostigla 802 miliona KM, što je deset odsto više nego krajem prošle godine.
Ukupni bruto krediti porasli su na 721 milion KM, za 60 miliona maraka ili devet odsto više u odnosu na kraj 2024. godine, dok 96,4 odsto portfelja čine krediti bez kašnjenja u otplati, a dospjela potraživanja svedena su na 0,45 odsto.
Ekonomista Aleksandar Ljuboja istakao je za “Glas Srpske” da poslovanje mikrokreditnih organizacija ima tendenciju rasta, što je jasno kada se analizira struktura poslovanja.
“U kriznim vremenima, kakvo je i sada, tražnja za mikrokreditima raste. Mikrokreditne organizacije u suštini rastu već godinama, nekada više, nekada manje, što u velikoj mjeri zavisi od ekonomske situacije i životnog standarda stanovništva“, naglasio je Ljuboja.
On dodaje da se sa padom životnog standarda i pojavom inflatornih udara potražnja za mikrokreditima povećava, dok u stabilnijim okolnostima opada ili čak zavisi od aktivnosti drugih aktera u finansijskom sektoru, prije svega banaka.
“Ukoliko banke imaju liberalnija pravila kreditiranja i akcije snižavanja kamatnih stopa, veći broj građana opredjeljuje se za bankarske kredite, jer je cijena kapitala kod njih povoljnija u odnosu na mikrokreditne institucije. To su ciklične promjene koje odražavaju šire ekonomske i makroekonomske pokazatelje, životni standard stanovništva, kao i efikasnost privrede. Ipak, bez obzira na turbulencije, mikrokreditne organizacije i dalje posluju veoma dobro“, rekao je Ljuboja.
Ljuboja kaže da već godinama broj mikrokreditnih organizacija ostaje približno isti. U nekom ranijem periodu zabilježen je bum u njihovom broju, a sada se, dodaje on, eventualno pojave jedna ili dvije nove institucije, koje brzo nestanu ili se spoje sa drugima.
