Evropska komisija je uplatila 51,7 miliona evra povoljnih zajmova u državni budžet Srbije, dok je BiH jedina zemlja u regionu koja još nije dobila ni pristup Planu rasta, a odgovornost za to bi se, prema riječima upućenih, mogla pripisati našim političarima, koji nisu shvatili da bez projekata nema ni novca.
Sredstva, koja je dobila Srbija, kako je saopšteno, odgovaraju dijelu pretfinansiranja predviđenog Planom rasta EU za zapadni Balkan, a dodatnih 59 miliona evra pretfinansiranja, u obliku bespovratne pomoći i kredita, biće usmjereno kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) za unapređenje infrastrukture širom zemlje.
“Ovo pretfinansiranje predstavlja sedam odsto ukupne finansijske podrške namijenjene Srbiji u okviru Plana rasta EU”, navodi se u saopštenju Delegacije EU u Srbiji.
Dejan Šajinović, novinar koji godinama prati teme koje se odnose na EU, ističe da je u svemu ovome najznačajnije to da je Evropska unija promijenila pristup finansiranja programa u zemljama regiona naglavačke.
“Na insistiranje najbogatijih zemalja članica Evropske unije koje najviše uplaćuju u zajedničku kasu zatraženo je od Evropske komisije da se novac strogo dodjeljuje u skladu sa konkretnim projektima. Dakle, zemlja koja želi novac mora prvo ponuditi detaljan plan, onda dobije manji dio sredstava pa počne implementaciju, pa tek onda dobije ostatak”, ističe Šajinović.
Čini se, dodaje on, da su se naši političari malo iznenadili da nema novca ako nema projekata.
“I zato je Bosna i Hercegovina jedina zemlja u regionu koja još nije dobila pristup Planu rasta. Ako se ta vrsta javašluka nastavi, bojim se da će nas to sve skupa jako puno koštati, ne samo zbog novca koji nećemo dobiti, nego i zbog reputacije koju ćemo potpuno izgubiti. U tom smislu bismo mogli puno naučiti od Srbije, koja je ovom poslu pristupila krajnje profesionalno i ozbiljno”, naglašava Šajinović.
Adi Ćerimagić, viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) sa sjedištem u Berlinu, kaže da se u ovakvim situacijama često traži krivac.
“Na papiru, za izostanak dogovora o Reformskoj agendi – i time o sprovođenju reformi koje su uslov za korištenje sredstava – odgovorne su vlasti Bosne i Hercegovine. Tačnije, svi članovi radne grupe u kojoj su zastupljeni kantoni, entiteti, Brčko distrikt i Vijeće ministara, a koji su mogli, ali nisu, postigli dogovor”, rekao je Ćerimagić za “Nezavisne novine”.
U praksi, kako je dodao, dio odgovornosti snosi i sama Evropska unija, odnosno Evropska komisija.
“U slučaju drugih zemalja regije cilj je bio da vlade, zajedno s EU, postignu dogovor o sveobuhvatnoj agendi reformi, pri čemu je Komisija pokazivala visok stepen fleksibilnosti. U slučaju Bosne i Hercegovine taj pristup je izostao – EU je insistirala na modelu ‘sve ili ništa’. Za razliku od drugih država zapadnog Balkana, tako je ostala s golubom na grani, umjesto s vrapcem u ruci. Najvažnije, međutim, jeste da Bosna i Hercegovina i Europska unija još imaju priliku da ovu situaciju poprave i, u obostranom interesu, postignu dogovor”, kaže Ćerimagić.
Kada je riječ o Srbiji, Delegacija EU u toj zemlji je navela da isplata pretfinansiranja slijedi nakon što Narodna skupština Republike Srbije ratifikuje sporazum o instrumentu i sporazum o zajmu u okviru Instrumenta za reforme i rast.
“Buduće isplate iz Instrumenta za reforme i rast za zapadni Balkan će se vršiti nakon ispunjenja reformskih koraka dogovorenih između Evropske komisije i Vlade Srbije kroz Reformsku agendu i pod uslovom da su ispunjeni važeći preduslovi i opšti uslovi. Evropska komisija trenutno procjenjuje sprovođenje prvog seta reformskih koraka koji se odnose na osnovne slobode i vladavinu prava, poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, kao i zelenu i digitalnu tranziciju”, navodi se u saopštenju.
Evropska komisija je takođe isplatila pretfinansiranje i Sjevernoj Makedoniji (24,4 miliona evra u martu 2025. godine), Albaniji (30 miliona evra u martu 2025. godine) i Crnoj Gori (12,5 miliona evra u maju 2025).
Dodatna sredstva za pretfinansiranje, u obliku bespovratne pomoći i zajmova, će takođe biti usmjerena kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF) radi unapređenja infrastrukture u ovim zemljama (28,1 milion evra za Sjevernu Makedoniju, 34,5 miliona evra za Albaniju, 14,4 miliona evra za Crnu Goru).
Plan rasta za zapadni Balkan služi kao putokaz za približavanje ekonomija regiona Evropskoj uniji. Takođe omogućava postepen pristup jedinstvenom tržištu EU, pružajući priliku građanima zapadnog Balkana da iskuse rane koristi od evropske integracije, a istovremeno podržava dalju regionalnu ekonomsku integraciju.
Isplate su uslovljene ispunjenjem reformi navedenih u reformskim agendama koje su pripremili korisnici.
